MERC I ZAPADNI SAVEZNICI U STRAHU: Posle izbora u nedelju, NATO bi mogao da ima ozbiljnih problema u Nemačkoj? Pobeda EKSTREMNE DESNICE menja mnogo toga? (FOTO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- AfD bi mogao da osvoji vlast u Saksoniji-Anhaltu, što bi otvorilo pitanje kontrole nad osetljivim bezbednosnim sistemima i razmenom podataka.
- Berlin strahuje da bi nova pokrajinska vlada mogla da uspori NATO logistiku i prebacivanje opreme ka istočnom krilu Alijanse.
- Mercova vlada razmatra ograničavanje pristupa poverljivim informacijama i finansijski pritisak na pokrajinu ako dođe do saradnje sa Moskvom.
Ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD) mogla bi već nakon ove nedelje, 6. septembra, da dobije prvu priliku da samostalno formira pokrajinsku vladu, ukoliko ostvari uspeh na izborima u Saksoniji-Anhaltu.
Potom bi izbori trebalo da budu održani i u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, za dve nedelje.
To bi moglo da postane bezbednosni problem za Evropu. Ako AfD osvoji apsolutnu većinu i formira vladu u makar jednoj od tih pokrajina, dobiće kontrolu nad oblastima unutrašnje bezbednosti.
To bi stranci, koja otvoreno podržava Rusiju, omogućilo da stvara birokratske prepreke za kretanje NATO trupa i opreme i da usporava njihovo prebacivanje na istočno krilo Alijanse.
Dugoročno, to bi moglo da ugrozi ulogu Nemačke kao jednog od ključnih evropskih lidera, posebno kada je reč o podršci Ukrajini.
Suočena sa ovom opasnošću, vlada kancelara Fridriha Merca priprema se za scenario u kojem bi pojedine savezne pokrajine pokušale da opstruišu sprovođenje NATO odbrambenih planova u slučaju pretnje ruske agresije.
Nemačka je centralna karika NATO vojne logistike u Evropi. Ključne rute za kretanje savezničkih trupa i opreme u slučaju pretnje ruske agresije prolaze kroz njenu teritoriju. Vojna logistika od presudnog je značaja ne samo za zemlje NATO-a već i zbog toga što deo pomoći Ukrajini stiže upravo nemačkim koridorima.
Vlada AfD-a u Saksoniji-Anhaltu ne bi mogla otvoreno da blokira kretanje vojne opreme i osoblja, ali bi mogla da odloži izdavanje dozvola za transport teške opreme, da vojsci ne da prioritet na lokalnim putevima ili da sporo raspoređuje policijske resurse.
To je od ključnog značaja za NATO. Premeštanje tenkova, haubica i druge opreme širom Evrope zahteva brojne carinske, diplomatske i administrativne dozvole. Tek nakon njihovog dobijanja Alijansa može da počne sa prebacivanjem snaga na istočno krilo.
Taj proces traje pet do šest nedelja, a upravo takva birokratska "uska grla" Rusija bi mogla da koristi u okviru svog hibridnog rata, paralelno sa sabotažama i sajber-napadima.
Dolazak AfD-a na vlast, na čelu sa Ulrihom Zigmundom, mogao bi da izazove ozbiljan sukob između nove vlade Saksonije-Anhalta, savezne vlade i drugih nemačkih pokrajina. Jedno od glavnih pitanja bila bi razmena osetljivih podataka.
U Nemačkoj vlade 16 saveznih pokrajina redovno koordiniraju rad putem posebnih ministarskih konferencija. Jedna od najvažnijih je konferencija ministara unutrašnjih poslova, na kojoj se, između ostalog, razgovara o bezbednosnim pitanjima i razmeni obaveštajnih podataka.
Britanski Telegraf objavio je da nemački zvaničnici tajno razmatraju mogućnost da budućoj vladi Saksonije-Anhalta ograniče pristup informacijama o unutrašnjoj bezbednosti i obaveštajnim podacima. Ministar odbrane Boris Pistorius otvoreno se založio za isključivanje ministara AfD-a iz razmene poverljivih informacija.
Jedna od opcija koju razmatra Mercova vlada jeste održavanje dodatnih, neformalnih sastanaka o najosetljivijim pitanjima, na koje predstavnik Saksonije-Anhalta jednostavno ne bi bio pozvan. Formalno, rad zajedničkih tela ne bi bio obustavljen, ali bi se najvažnije informacije razmatrale u drugačijem formatu.
Razlog za ovakve strahove jesu spoljnopolitičke orijentacije krajnje desnice i bojazan da bi AfD mogao da odaje poverljive podatke Moskvi.
U martu su predstavnici CDU-a i SPD-a optužili poslanike AfD-a u Bundestagu da objavljuju informacije koje bi mogle biti zanimljive ruskim obaveštajnim službama.
To uključuje vladine informacije o lokalnim sistemima za odbranu od dronova, snabdevanju Ukrajine zapadnim naoružanjem i saznanjima vlasti o ruskim subverzivnim i hibridnim aktivnostima u regionu Baltičkog mora.
Ako AfD zaista dođe na vlast, Berlin će gotovo sigurno biti primoran da preduzme značajne mere predostrožnosti kada je reč o bezbednosti poverljivih podataka.
Ukoliko nemački saveznici posumnjaju da bi ključne informacije preko vlade AfD-a mogle da dospeju do Rusije, jednostavno bi mogli da prestanu da takve podatke prosleđuju Nemačkoj.
Problem je, međutim, u tome što je nemoguće potpuno isključiti Saksoniju-Anhalt iz obaveštajne razmene, posebno zbog potrebe za očuvanjem javne bezbednosti i sprečavanjem terorističkih napada.
Zbog toga se u Berlinu razmatra i mogućnost segmentacije informacija, odnosno odvajanja podataka o desničarskom ekstremizmu i špijunaži od sistema kojima bi vlada AfD-a imala pristup.
Druga potencijalna poluga pritiska na vladu AfD-a mogao bi da bude sistem finansijskog izjednačavanja između saveznih pokrajina, od kojeg Saksonija-Anhalt u velikoj meri zavisi.
Tokom 2025. godine ta pokrajina je na ovaj način dobila oko 2,8 milijardi evra, što je gotovo petina njenog državnog budžeta.
Finansijski pritisak mogao bi da postane svojevrsno sredstvo kojim bi Berlin podsticao vladu AfD-a na "poslušno ponašanje" i kažnjavao eventualnu špijunažu u korist Rusije. Na kraju ostaje i najteži instrument - korišćenje takozvane "savezne prinude" (Bundeszwang).
Reč je o mehanizmu kojim nemačka savezna vlada, uz saglasnost Bundesrata, može da primora pokrajinske vlasti da se pridržavaju saveznih zakona.
To se ne odnosi samo na obavezu zaštite bezbednosno osetljivih podataka već i na pitanja poput migracija i prava izbeglica, koja bi vlasti AfD-a mogle da pokušaju da rešavaju po kratkom postupku.
(Kurir.rs/Jutarnji.hr)